Mundijal 1994. u Americi: Pet trenutaka (i jedan repić) po kojima ćemo ga pamtiti

Dok se temperatura oko Svetskog prvenstva u SAD, Kanadi i Meksiku polako zagreva, sličice uveliko lepe, a navijači maštaju u ritmu čuvenih „možda je ovo naša godina“ misli, bude se i sećanja na sada već davni Mundijal 1994. u Americi.

Da, Jugoslavije nije bilo zbog sankcija i rata - koji je i dalje bio u toku - kao ni Čehoslovačke, nestale 1992. mirnim putem, ali čiji sastav, pod imenom „Reprezentacija Čeha i Slovaka“ nije uspeo da prođe kvalifikacije.

Bio je daleko jednostavniji od današnjeg, sa „samo“ 24 reprezentacije - dvostruko manje nego predstojeći turnir.

Nemačka je branila titulu osvojenu 1990. u Italiji, pojačana fudbalerima iz istočnog dela zemlje, posle pada Berlinskog zida i ujedinjenja.

Bio je to Mundijal na kojem su Amerikanci učili o fudbalu, na kojem je Dijego Maradona napravio novi skandal i posle kojeg je jedan fudbaler platio glavom.

Po čuvenom promašaju u finalnoj utakmici, snimljena je još čuvenija reklama za viski 'šetač'.

A legendarni Rože Mila, napadač Kameruna, te 1994. u SAD postigao je gol u 42. godini i postao najstariji strelac u istoriji Mundijala, što je i dalje na snazi.

Izdvajamo pet najupečatljivijih trenutaka.

Roberto Bađo i penal

Prizor tamnokosog muškarca u plavom dresu, sa brojem 10 na grudima - i čuvenim repićem ispod potiljka - koji se sprema da izvede penal, jedan je od najpoznatijih u istoriji svetskih prvenstava u fudbalu.

On je Roberto Bađo, čuveni italijanski reprezentativac, u tom trenutku osvajač Zlatne lopte za najboljeg fudbalera sveta.

Naspram njega su lopta, brazilski golman Klaudio Tafarel i pritisak očekivanja cele nacije, a u njemu ko zna kakva bura zbog odlučujuće penal serije u finalu Mundijala.

Ishod je dobro poznat.

Bađo je loptu prebacio preko prečke, a Brazil osvojio četvrtu svetsku titulu.

Posvetili su je Ajrtonu Seni, čuvenom brazilskom vozaču Formule 1, koji je poginuo dva i po meseca pred početak turnira.

Bilo je to prvo finale SP u istoriji koje je završeno bez golova.

Od tada, penalima su odlučena još dva svetska prvenstva - 2006. i 2022. godine.

Bugari (i Rumuni i Šveđani)

Bugarska je bila najveće iznenađenje turnira.

Reprezentacija koja do tada sa pet svetskih prvenstava nije donela nijednu pobedu, u Americi je stigla čak do polufinala, izbacivši na tom putu i aktuelnog prvaka sveta.

Iako su prvo ubedljivo izgubili od Nigerije (0:3), dobili su potom Grčku (4:0) i moćnu Argentinu (2:0) a onda u nokaut fazi Meksiko (3:1, na penale) i Nemačku (2:1).

Na korak do finala zaustavila ih je Italija.

Tri decenije su prošle, ali ljubitelji fudbala širom sveta i dalje pamte taj sastav Bugarske, predvođen Hristom Stoičkovim, osvajačem Zlatne lopte baš te 1994. godine, kog često prati zvanje najboljeg bugarskog igrača svih vremena.

Stoičkov i ruski reprezentativac Oleg Salenko na kraju su podelili i titulu za najboljeg strelca turnira u SAD - postigli su po šest golova.

Ipak, u meču za treće mesto Bugare je porazila Švedska (0:4), takođe veliko iznenađenje turnira.

Nešto slabiji plasman obezbedila je Rumunija, koju je upravo Švedska izbacila u četvrtfinalu.

Georgi Hadži, Popesku, Lupulesku, pa i bivši fudbaler Crvene zvezde Miodrag Belodedić, samo su deo imena koje navijači pamte iz te 1994. godine.

Maradona suspendovan

Turnir je obeležio i jedan od najvećih fudbalera svih vremena - Dijego Armando Maradona, ali ne po dobrom.

Izbačen je sa Mundijala posle pada na doping testu.

U krvi su mu pronađeni efedrin i srodne zabranjene supstance koje su se, kako je objasnio, u njegovom organizmu našle preko suplemenata za mršavljenje.

Čuveni Argentinac, osvajač svetske titule sa Argentinom u Meksiku 1986. godine - kada je bio autor i „Božije ruke“ i zvanično najboljeg gola 20. veka - tih je godina često imao problema sa narkoticima.

Ipak, iz Amerike se pamti i Maradonin gol susretu sa Nigerijom, posle odlične akcije argentinskog sastava, koji je i dalje čest gost televizijskih špica.

Gotovo koliko i Maradonino radovanje tokom proslave tog gola.

Na konferenciji za medije posle suspenzije dao je i danas čuvenu izjavu: „Odsekli su mi noge", aludirajući da mu je praktično okončana reprezentativna karijera.

Ubistvo Andresa Eskobara

Spisak strelaca sa Mundijala 1994. prilično je dug - čak 81 fudbaler.

Ali u rubrici igrača koji su postigli autogol, samo je jedno ime.

Andres Eskobar.

Reprezentativac Kolumbije je u 35. minutu susreta protiv SAD nehotice zatresao sopstvenu mrežu i time doprineo pobedi domaćina 2:1.

Kolumbijci su u Ameriku stigli posle impresivnih partija u kvalifikacijama - bez poraza na šest utakmica, prvi u grupi ispred Argentine - tako da su očekivanja bila velika.

Međutim, učešće su završili u grupnoj fazi.

Desetak dana kasnije, defanzivac je ubijen u predrađu kolumbijskog grada Medeljina.

Posle tri decenije motivi i dalje nisu poznati, iako jedna od teorija kaže da je do ubistva došlo zbog autogola na Mundijalu, piše Enciklopedija Britanika.

Po završetku turnira, Eskobar se vratio u Kolumbiju, iako je imao ponudu da ostane u SAD do kraja prvenstva kao stručni komentator.

Napisao je i tekst u kolumbijskom listu El Tiempo u kojem prihvata odgovornost za loše rezultate reprezentacije.

„Veliki zagrljaj svima, bila je ovo fenomenalna prilika, iskustvo koje nikada nisam osetio - vidimo se uskoro, život se ovde ne završava“, reči su kojima je završio tekst.

Upucan je 2. jula, posle izlaska u noćni klub i svađe sa grupom ljudi koja ga je uznemiravala, a među kojima su bili i članovi narko bandi.

Pre nego što su ga ubili, napadači su tokom svađe više puta uzviknuli „gol“.

Eskobar je u tom trenutku imao samo 27 godina.

„Iako nikada nije dokazano da je Eskobar ubijen zbog autogola, na njegovo ubistvo se gleda kao na nesrećnu posledicu nasilja, kriminala i korupcije koji su u to vreme opterećivali fudbal u Kolumbiji“, piše Britanika.

„Pre svega zbog velikih ulaganja narkobosova u sport, poput ozloglašenog Pabla Eskobara, koji nije u srodstvu sa Andresom Eskobarom, a ubijen je nekoliko meseci ranije“.

Dajana Ros i penal

Možda i ima smisla da je turnir zatvoren promašenim penalom.

Tako je i počeo, iako to nije baš bio plan.

Ceremoniju otvaranja na stadionu u Čikagu vodila je Opra Vinfri, doprineo je i američki predsednik Bil Klinton, a nastupila je i Dajana Ros.

„I'm Coming Out“, pevala je Ros, trčeći po sredini terena ka golu, okružena hiljadama ljudi i u jednom trenutku zastala kod bele tačke.

Plan je bio da zatrese mrežu, a da se gol potom raspadne na pola.

Gol se jeste raspao - iako je Dajana Ros promašila.

Mimovi o tom trenutku, naravno, i dalje žive.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk