Трампу треба да се овај рат оконча, али Иран одбија да се повуче: ББЦ уредник

И Сједињене Америчке Државе и Иран су наговестили да се радије не би враћали рату који је на паузи од примирја објављеног 8. априла.

Ниједна од страна није дозволила да непрекинута размена оружане ватре између њих оконча преговоре у којима посредују Пакистан, Катар и други.

САД још увек имају моћне поморске и ваздухопловне снаге у домету Ирана.

Може слободно да се претпостави како је ирански режим задржао снаге у стању високе приправности и да ће искористити примирје да се реорганизује и поправи штету коју су му нанели САД и Израел.

Оружане напетости у Заливу и око њега представљају опасан ризик од погрешне процене и неспоразума за обе стране.

САД покушавају да и даље одрже притисак на режиму из Техерана како би овај направио уступке.

Иранци подсећају САД да је њихова одлучност да пруже отпор несмањена и да ће, ако буде било потребно, напасти америчке базе и ширу инфраструктуру Персијског залива.

Први циљеви на потенцијално дугом и вероватно недостижном путу до постизања ширег споразума између САД и Ирана јесте наставак примирја и договор о „меморандуму разумевања“.

Договор око тога показао се веома тешким.

Иранци ће захтевати нешто заузврат, можда попуштање санкција или одмрзавање средстава да би поново отворили Ормуски мореуз, што делује као предуслов за озбиљне преговоре.

Тек мали број бродова данас пролази кроз оно што је некада био кључан и прометан пловни пут.

Иран га је затворио за непријатељске бродове након што су га 28. фебруара напали САД и Израел.

Саудијска Арабија пребацује део нафте кроз цевоводе до лука на Црвеном мору, а Уједињени Арапски Емирати имају нафтовод до терминала на њиховом малом делу обале који гледа на Омански залив, даље од Ормуског мореуза.

Али остатак света и даље губи око 20 одсто уобичајеног снабдевања нафтом и гасом, као и друге виталне извозе.

Ако Ормуски мореуз и даље буде остао затворен, то ће представљати катастрофу за велики део светске економије.

САД више не зависе од заливске нафте, али цене бензина у Америци и даље одређује светско нафтно тржиште.

Доналд Трамп је у шкрипцу.

Упетљао се у мрежу последица тешке грешке коју је направио када је пошао у рат из претпоставке о лакој победи.

Амерички председник и његов блиски савезник израелски премијер Бенјамин Нетанјаху фатално су потценили колико је далеко исламски режим спреман да иде да би пружио отпор и истрпео нападе.

Трамп нема лак излаз, а ирански режим жели да тако и остане.

Он мора да издејствује поновно отварање Мореуза.

Пут кроз Ормуски мореуз са капетаном Јанковићем

Рат у Ирану је изузетно непопуларан у САД, а његова поновна ескалација окренула би још више Американаца против њега.

Трампов проблем је да се уступцима које ће Иран захтевати да би поново отворио Ормуски мореуз противе јастребови из његове Републиканске странке и његова властита жеља да се размеће победом.

Амерички председник је изузетно алергичан на негативна поређења између било каквог споразума који направи са Ираном, чак и погодбе да продужи примирје ради још преговора, и нуклеарног споразума који је био постигнут под Бараком Обамом 2015. године.

Трамп га је осудио и у првом мандату у Белој кући повукао САД из њега.

Владари Ирана верују, уз одређени степен оправданости, да се боре за опстанак режима.

Прилично је очигледно да још америчких удара, са Израелом или без њега, неће променити њихово мишљење о томе.

Богате арапске заливске нафтне државе претрпеле су дуготрајну економску штету и не желе више да пате.

Њихов модел пословања и дуготрајни развој зависи од основе да је Залив стабилан центар светске економије и безбедан за страна улагања.

Рат му је нанео тежак ударац и за опоравак ауре стабилности биће потребне године.

Катар је посвећени партнер у посредовању, заједно са Пакистаном, у дипломатском покушају да се поново покрену преговори.

Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија реаговали су на Иран из различитих углова.

Емирати су појачали стратешки однос са Израелцима, који су послали ракетни одбрамбени систем Гвоздена купола Уједињеним Арапским Емиратима, заједно са војницима из Израелских одбрамбених снага који управљају њиме.

Испоставило се да су Саудијци напали Иран, како тврде, из одмазде за иранске нападе.

Али, најзначајније од свега, виши саудијски извори кажу да су јасно ставили до знања Техерану да су поступали независно, не у склопу америчко-израелске коалиције.

Кад су Доналд Трамп и Бенјамин Нетанјаху пошли у рат против Ирана, обојица су рекла да су позамашне ваздушне снаге њихових земаља довољне за обарање режима у Техерану.

Нису били у праву.

Погрешно су разумели природу режима који је опстао скоро пола века упркос тешким условима у које је гурнут у ратовима, санкцијама и изолацији.

Сада САД и Израел морају да живе са последицама - а исто тако и остатак света.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk