Ко је из Кијева боравио у Београду и какви су српско-украјински односи од почетка рата

Посета украјинске делегације Београду није донела сусрет двојице председника Владимира Зеленског и Александра Вучића, али јесте помак на пољу трговинских односа који би могао да доведе Србију корак ближе Светској трговинској организацији (СТО).

Представници владе две државе потписале су заједничку изјаву о наставку преговора о Споразуму о слободној трговини.

Украјина је једина земља у Европи са којом Србија није потписала такав споразум, што је један од услова за приступ СТО.

Преговори су почели 2005. као део процеса приступања Србије СТО, чије чланице од земаља бивше Југославије још нису постале ни Босна и Херцеговина, ни Косово.

Пре 21 годину, камен спотицања појавио се када се Украјина и Србија нису усагласиле око царина на поједине пољопривредне и индустријске производе.

Као чланица СТО, Украјина је захтевала билатералне преговоре са Србијом као услов за пријем.

Чланство у СТО је и главни услов за затварање преговарачког Поглавља 30 са Европском унијом, који се тиче економских односа са иностранством.

„План обе стране је да окончамо ове преговоре до краја године", рекла је Јагода Лазаревић, министарка унутрашње и спољне трговине после састанка са Тарасом Качком, замеником премијера Украјине.

Украјинска делегација стигла је у Београд у данима када се председник Србије спремао да одмах после Владимира Путина за пут у Кину, једну од најмоћнијих земаља света.

Србија тако наставља да балансира између Русије и Кине и западних сила Европе и Америке, као главним стубовима спољне политике.

Иако кандидаткиња за чланство у Европској унији, Србија је једина европска земља, уз Белорусију, која није увела санкције Русији због напада на Украјину.

Вест о посети је „значајна и охрабрујућа", јер показује да се Србија „поред свих колебања оријентише ка Западу и Европи и да је, нарочито после искуства са Нафтном индустрије Србије (НИС), схватила да мора више да води рачуна о сопственим интересима", каже Бранка Латиновић, бивша амбасадорка Србије у ОЕБС-у, за ББЦ на српском.

Односи Кијева и Београда, додаје, „прилично су коректни и поред свих отежавајућих околности", попут рата Русије и Украјине, као и зависности и блиских односа Србије и Русије.

Србија је гласала за више резолуција Уједињених нација којима се осуђује руска агресија, од почетка рата примала је украјинске избеглице, слала финансијску помоћ, а посредно и оружје Украјини, због чега су у Кремљу били незадовољни.

Због позиције Србије у односу на Русију, у Кијеву су „свесни на колико могу да рачунају од Београда" и досад су показали разумевање, сматра Вук Вуксановић, предавач спољне политике и велике стратегије на Кингс колеџу у Лондону.

„За њих је у овом тренутку главна ствар муниција и претпостављам да ће то питање бити поново у центру разговора", рекао је Вуксановић за ББЦ на српском уочи састанка.

Вредност наоружања које Србија извози у Украјину преко посредника од почетка рата 2022. „приближно" износи 800 милиона евра, писао је лист Фајненшел тајмс у јуну 2024.

Агенција Ројтерс објавила је још у априлу 2023. да српско оружје завршава у Украјини, позивајући се на америчка документа.

Уочи посете, Вучић је са Зеленским имао „отворен и добар" телефонски разговор 20. маја 2026. о европским интеграцијама и унапређењу економске сарадње, саопштено је на Instagramу.

На Телеграм каналу Зеленског наведено је и да су „договорили да остану у контакту".

О чему се још говорило на састанку?

Качка и представници власти у Београду разговарали су и о „регионалној енергетској безбедности, диверсификацији извора и праваца снабдевања, као и о значају Вертикалног гасног коридора за шире повезивање нашег региона са европским енергетским токовима", саопштио је Александар Вучић председник Србије.

Вертикални гасни коридор је стратешки важна рута за транспорт течног природног гаса од луке у Грчкој до земаља Југоисточне и Централне Европе, све до Украјине.

Српски председник је оценио разговор са Качком као „отворен и садржајан".

Иако су неки медији пренели да би у српску престоницу могао да стигне и Владимир Зеленски, „посета председника Украјине је одложена на неодређено време", додали су у писаном одговору из Амбасаде Украјине.

Ко је Тарас Качка?

Пише: Евгенија Шидловска, ББЦ украјински сервис

Тарас Качка је високо рангирани званичник чије су уже специјалности трговина и европске интеграције.

У јулу 2025. именован је за заменика премијера Владе Украјине за европске и евро-атлантске интеграције.

То је био период највећих промена у влади од почетка руске инвазије на Украјину, а дугогодишњег премијера Дениса Шмигала заменила је Јулија Свириденко.

Али, рад у влади за Тараса Качку није новост, јер је од 2019. био заменик министра економије, а касније и представник у трговинским преговорима са другим земљама.

Пре него што је на почетку председничког мандата Владимира Зеленског дошао на високе позиције у влади, Качка је обављао различите функције у Министарству правде и Министарству пољопривреде.

Познат је и као професионални преговарач и стручњак за законодавство Европске уније.

Када је Украјина отпочела преговоре о придруживању ЕУ, улога Тараса Качке у влади постаје важнија.

Качка оцењује да би Украјина 2027. могла да потпише споразум о придруживању и његов посао је да то омогући.

Украјински медији су известили да ће он предводити делегацију земље приликом посете Србији, али без много детаља.

Поједини су брзо указали да Зеленски досад није посетио Србију, а да је српски председник Александар Вучић у Украјини био само једном од почетка руске инвазије.

Вучић је у јуну 2025. посетио Одесу поводом Самита Украјине и Југоисточне Европе, али је одбио да потпише заједничку декларацију којом се осуђује руска агресија.

Односи Србије и Украјине су напети и компликовани, те је мало вероватно да би једна званична посета могла да их промени.

Али би могла да одигра улогу у побољшању међусобног дијалога док Украјина наставља да се бори за опстанак у петој години рата.

Кијев и Београд: Од 'нелагоде' до 'разумевања'

У више од четири ратне године, односе Украјине и Србије обележила је „нелагода", пре свега због неувођења санкција Русији, каже Вуксановић.

„Од прве године рата до данас Београд и Кијев повезује принцип територијалног интегритета и паралеле између Косова, Крима и Донбаса, што је одржавало односе", додаје политиколог.

Од фебруара 2022. српски и украјински званичници су се више пута сусретали, углавном током међународних самита.

Директних посета на председничком или премијерском нивоу није било.

Вучић и Зеленски су разговарали на самитима у Кишињеву у јуну 2023, у Атини у августу 2023, у Гранади у октобру исте године, као и у Тирани у фебруару 2024. и Одеси у јуну 2025.

Прва Вучићева посета Украјини после 13 година, уследила је месец дана после одласка у Русију.

Вучић је тада домаћинима понудио помоћ у обнови ратом захваћених региона.

Доласком у Одесу, Србија није „издала Русију", поручио је.

Годину дана раније, у мају 2024. украјинска прва дама Олена Зеленска са шефом дипломатије Дмитром Кулебом посетила Београд.

А председница Скупштине Ана Брнабић у новембру прошле у Кијеву се састала са Зеленским.

„Углавном смо имали поруке пријатељства и подршке територијалном интегритету, најаве да би тај однос могао да буде бољи, али уз напомену да Београд то мора да балансира са односом са Москвом", каже Вуксановић.

Иако су односи „задовољавајући", а комуникација Вучића и Зеленског „солидна", приметно је да до директног састанка два председника још није дошло, напомиње Латиновић.

Једну од резолуција којима се осуђује руска инвазија и подржава суверенитет Украјине званични Београд је прво подржао, а онда променио став и током гласања у марту 2025. био је „уздржан".

Док је почетни став у УН у више наврата био доследан, тада је „дошло до колебања под утицајем Русије", каже Латиновић.

„Било је простора за јаче и динамичније агнажовање и мало већу доследност Србије у подршци Украјини на међународној сцени", додаје Латиновић.

Само два месеца касније Вучић је присуствовао и војној паради у Москви поводом Дана победе у Другом светском рату, што су критиковали из Брисела.

Тада није дошло до „сувише оштре реакције Украјине", јер Кијев схвата позицију Србије, каже политиколог Александар Ђокић за ББЦ на српском.

„Пошто сада Украјина није у тако лошој позицији у рату са Русијом као прошле године и делује да се вратила равнотежа, то може да буде један од разлога зашто Вучић ове године није отишао у Москву за Дан победе", додаје бивши професор Руског универзитета народног пријатељства (РУДН) у Москви.

Балансирање Београда, у Кијеву не наилази на оштре осуде и због чињенице да Србије нема велику геополитичку улогу.

„Није Украјина ни имала велика очекивања од Србије, јер она није интегрисана у ЕУ, нема глас, нема право вета, нема велики утицај.

„Није велики трн у оку Украјини и на неки начин је предност Србије што није много битна", додаје Ђокић.

Погледајте причу о историји односа Србије и Украјине:

Стидљива дипломатија и руски утицај

Србија је у октобру 2025. поново отворила амбасаду у Кијеву, чији је рад почетком рата био премештен у Београд.

„Украјинци не знају за помоћ коју Србија шаље, али знају да неколико наших плаћеника ратује на другој страни.

„Апсолутно највећи приоритет амбасаде је да будемо видљиви", рекао је амбасадор Србије Андон Сапунџи за лист Блиц у марту.

Поред дипломатских односа које Украјина и Србија одржавају од 1994, често се током рата у Украјини посезало за меком дипломатијом, у којој су важне улоге имале Олена Зеленска и Тамара Вучић, супруге двојице председника.

Зеленска је 2024. разговарала са Вучићем и супругом у Београду, док је Тамара Вучић у септембру 2025. учествовала на Самиту првих дама и господе, који у Кијеву организује Зеленска.

И у мају 2026. две прве даме среле су се и у Лондону на скупу који је организовала Викторија Стармер, супруга британског премијера.

„Пријатељство српске и украјинске прве даме је започело пре рата и Олена Зеленска је започела нови облик окупљања, што подсећа на стару дипломатску праксу и то је позитивно", каже Латиновић.

Има и оних који сматрају да је Александар Вучић због „проруских наклоности супрузи доделио да она манифестује блискост са Украјином", како је то описао Бошко Јакшић, новинар и спољнополитички аналитичар, за ББЦ на српском у време посете Зеленске Србији.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk