Захтев Младићевих адвоката Хагу: Ко је добио право да се лечи код куће

Трећи пут откако је правоснажно доживотно осуђен за ратне злочине, адвокати Ратка Младића затражили су од Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу да га пусти на лечење у Србију.

Младићеви адвокати су поновили захтев поднет 23. априла, овог пута додајући да се тражи „хитно" пуштање на „ привремену или условну слободу из хуманитарних разлога будући да пати од неизлечиве болести и ближи се крају живота", пише агенција Бета.

Одбрана је нагласила да је Младићево здравље „неповратно" нарушено као последица последњег „медицинског инцидента" који је преживео у априлу и да се он „ближи крају живота".

У захтеву су прецизирали да Младић, који има 84 године, пати од „хроничног заказивања срца и бубрега, дијабетеса и можданих удара" и да не може да комуницира, због чега је неопходно да он буде под целодневним лекарским надзором, што је „немогуће у одељењу за палијативну негу" у притвору суда у Хагу, цитира Бета.

Младић, бивши командант Војске Републике Српске, у јуну 2021. осуђен је на доживотну казну затвора због геноцида у Сребреници и ратних злочина у Босни и Херцеговини.

Председница хашког суда Грасијела Гати Сантана је ове недеље наложила да Младића прегледају независни лекари специјалисти.

По добијању извештаја, одлучиће да ли постоје довољни хуманитарни разлози да Младић буде пуштен на привремену слободу.

Гати Сантана је раније потврдила да је Младић „17. априла био пребачен у ургентни центар цивилне болнице из којег је истог дана отпуштен у 'стабилном стању'".

Организације које окупљају преживеле и родбину жртава рата у Босни оштро се противе пуштању Младића из затвора, оцењујући захтев као „правну тактику" пре него хуманитарни захтев.

Заступници одбране тврде да Младић већину времена проводи у инвалидским колицима или у кревету и да стога не постоји ризик од евентуалног бекства уколико би био пуштен на слободу.

„Првог дана по повратку из болнице, Младић је говорио боље, али је од тада неразумљив и немоћан да говори", пише у захтеву одбране који цитира агенција Бета.

У захтеву се тврди да је Младић преживео „мождани удар" на осову налаза двојице српских лекара који су га 22. априла посетили и утврдили да му је живот угрожен, а „ризик од неизбежне смрти висок", те да му примерена палијативна нега не може бити пружена у затворској болници.

Одбрана зато тражи да генерал Младић буде хитно пуштен у болницу на локацији која је у захтеву редигована.

Истоветан захтев Младићеве одбране, судија Сантана је већ одбила крајем јула прошле године.

Из Механизма у Хагу су ББЦ-ју на српском рекли да не коментаришу појединачне случајеве.

„Међутим, генерално говорец́и, када се поднесе било какав захтев за пуштање осуђеног лица, председница доноси судску одлуку на основу конкретних околности случаја и у складу са правним оквиром Механизма.

„Не постоји утврђени временски оквир, али председница све такве захтеве схвата веома озбиљно и доноси одлуке онолико брзо колико то релевантне околности и процеси дозвољавају", речено је из Механизма.

Ненад Вујић, министар правде Србије, рекао је да је држава спремна да достави додатне гаранције како би Младићу био одобрен захтев.

Међународни кривични суд за бившу Југославију донео је укупно осам казни доживотног затвора, рачунајући и Младића.

Механизам је основао Савет безбедности Уједињених нација 2010. године као наследника Међународног кривичног суда за бившу Југославију и Руанду.

Младићеви ранији захтеви

Ово није први захтев Младићевих адвоката за пуштање на лечење у Србију.

У новембру 2025. Механизам у Хагу одбио је захтев да Младића привремено пусти на слободу на седам дана како би присуствовао комеморацији преминулом блиском члану породице.

У образложењу одлуке наведено је да је Жалбено веће потврдило пресуду Младићу за геноцид, прогон, истребљење, убиство, депортацију и нехумана дела присилног премештања као злочине против човечности, као и за убиство, терор, злонамерне нападе на цивиле и узимање талаца као кршења закона или обичаја ратовања, због чега му је изречена казна доживотног затвора.

„Праг за пуштање на слободу привремене природе из саосећајних разлога, ради присуствовања комеморацији члана породице, изузетно је висок“, навела је тада Гати Сантана.

И у јулу 2025. одбијен је Младићев захтев за превремено или привремено пуштање на слободу из хуманитарних разлога.

Тада су адвокати тврдили да болује од терминалне болести, уз напомену да услови притвора отежавају одговарајућу палијативну негу.

Суд је одговорио да, иако је његово здравствено стање озбиљно и захтева свакодневну негу, не постоји акутна терминална болест која би оправдала пуштање на слободу.

Према тадашњим лекарским извештајима, Младић се налазио у стабилном стању уз повремена побољшања, а у затворској болници у Хагу „има приступ високоспецијализованој нези, укључујући мултидисциплинарни тим и могућност редовног контакта са породицом".

Суд је тада оценио да његово даље задржавање „није нехумано ни деградирајуће, већ да задовољава високе стандарде хуманог третмана осуђених лица".

Хронологија

Ко је пуштен из здравствених разлога

Јовица Станишић и Франко Симатовић-Френки, бивши начелници Службе државне безбедности (СДБ) Србије, осуђени после поновљеног процеса на по 15 година за удруружени злочиначки подухват и злочине над несрбима, више пута су привремено пуштани из Хага у Србију из здравствених разлога.

Небојша Павковић, некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, осуђен на 22 године, пуштен је на превремену слободу 28. септембра 2025. због лошег здравственог стања. Преминуо је 20. октобра 2025.

Уз исто образложење - хуманитарно, Механизам је седам година пре истека 30-годишње казне пустио Радослава Брђанина, некадашњег шефа Кризног штаба такозване Српске аутономне области (САО) Крајина. Он је 3. септембра стигао из затвора у Данској у Бањалуку, где је преминуо четири дана касније.

Судско веће је у новембру 2014. привремено пустило на слободу Војислава Шешеља, лидера Српске радикалне странке (СРС), због погоршања здравственог стања.

Он је 2018. осуђен на 10 година затвора за подстицање на прогона, депортације и присилно расељавање Хрвата у војвођанском селу Хртковци на северу Србије, 1992. године.

За разлику од поменутих случајева, суд у Хагу је 2016. одбио захтев бившег председника Републике Српске Радована Караџића, тада првостепено осуђеног за ратни злочин и геноцид у БиХ на 40 година затвора, да буде пуштен на привремену слободу како би присуствовао четрдесетодневном помену млађем брату.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk